UVLS_logo UVLS izreke
NASLOVNA SLOBODNO ZIDARSTVO VELIKA LOŽA  HUMANITARNI RAD BIBLIOTEKA KONTAKT Srb. /Eng.


slobodno_zidarstvo

SLOBODNO ZIDARSTVO U SVETU

ISTORIJAT SLOBODNOG ZIDARSTVA U SRBIJI

POZNATI SLOBODNI ZIDARI

KAKO POSTATI SLOBODNI ZIDAR

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA



 


novosti_i_dogadjaji



 

 

Veliki_Arhitekta
Veliki Neimar Svih Svetova

Cardinal Virtues
Glavne vrline slobodnih zidara su umerenost, razboritost,
hrabrost, i pravednost

Milosrdje
Milosrdje - Od samog početka svog postojanja,
slobodno zidarstvo je upučivalo svoje članstvo
da pomažu siročadi, bolesnima i starima.

Simboli
Slobodno zidarski simboli

 

 

SAVREMENO DOBA I
SLOBODNO ZIDARSTVO


U vreme kada započinjemo novi semestar, kada otvaramo novu stranicu našeg slobodno zidarskog života, ne samo hrišćanska, već Evropa u celini, obeležava jedan događaj od globalne civilizacijske važnosti – donošenje Milanskog edikta, od strane rimskog cara – Konstantina. Kao što je poznato, ovim dokumentom, posle nekoliko vekova zabrana i progona, priznato je pravo hrišćanima, ali ne samo njima, već i pripadnicima svih drugih religija, da mogu slobodno, bez ikakvih ograničenja i posledica da ispovedaju svoju veru. Međutim, dalji tok događaja, kao i doba čiji smo mi savremenici, potvrdilo je i svakodnevno potvrđuje da je ovaj akt imao mnogo širi značaj, da je predstavljao jednu od prekretnica u istoriji ljudskog društva. Ovaj akt otvorio je pristup jednoj novoj grupi pitanja, koja su prisutna kroz celokupnu istoriju ljudskog roda, a koja su se de- finisala na različite načine primereno okolnostima određenih perioda u ljudskoj istoriji, a danas se definišu kao ljudske slobode i prava. Reč je o onoj grupi pitanja, koja predstavljaju temelj ljudske civilizacije, o kojima govori „Magna carta libertatum“, Deklaracija o nezavisnosti SAD, Deklaracija o ljudskim slobodama i pravima iz doba Francuske revolucije 1789, Povelja UN, Ustavi svih elementarno demokratskih država i koja se u celini, simbolično i faktički, može smestiti u jednu rečenicu, koja glasi: „Svi se ljudi rađaju slobodni i jednaki“. Ovu poruku, na različite načine, samo u različitim formulacijama, upućuju sve   religije, upozoravajući nas i podstičući da sve ljude oko nas gledamo kao braću, da budemo svesni da se naša individualna sloboda završava tamo gde počinje sloboda drugog, na činjenicu da su ljudi različiti, po naciji, veri, socijalnom poreklu, mestu stanovanja, obrazovanju, političkim uve- renjima, načinu života, što predstavlja bogatsvo ljudskog roda i bogatstvo naših ličnih života. To je životno opredeljenje i sistem moralnih vrednosti, koji smo preuzeli onda kada smo, svaki od nas pojedinačno, ni goli ni obučeni, ni bosi ni obuveni, bez ikakvog metala na sebi, zavezanih očiju, ušli u svet slobodnih zidara. Prijemom u slobodno zidarstvo i radom na sebi, trajno se otvorila još jedna grupa pitanja, odnos profanog i slobodno zidarskog života. Pitanje se može postaviti na još jedan konkretniji način - kako da trajne moralne i humanističke vrednosti, na kojima je nastalo i na kojima se temelji slobodno zidarstvo, ostvarujemo danas u svakodnevnom životu, kako da te vrednosti prenosimo u profani svet i život, tražeći uporište u velikom broju ljudi koji su jednako časni, odgovorni i moralni, kao i mi, ali ne pripadaju iz raznih razloga bratstvu slobodnih zidara. Reč je o tome da je doba čiji smo savremenici, otvorilo čitav niz novih pitanja, dilema, moral- nih i drugih izazova, koja traže naše svakodnevne i ukupne civilizacijske odgovore. To, naravno ,nije slučaj samo sa našim vremenom. Svaka epoha u istoriji ljudskog društva otvarala je pred svojim savremenicima ključna pitanja te epohe. Međutim, uspeh svake generacije u ljudskoj istoriji, ocena o tome koliko je koja epoha bila progresivna, koju daje samo učiteljica istorija, zavisi iključivo od toga, koliko je uspešna svaka generacija u davanju odgovora na suštinska pitanja svoje epohe, koliko su ti odgovori unapređivali ekonomsku, socijalnu i moralnu snagu društva. To istorijsko i danas aktuelno pitanje može se postaviti i na drugi na- čin – kao pitanje šta smo ostavili budućim gene- racijama. Savremeno doba je doba izuzetnih ekonomskih, tehnoloških, socijalnih i kulturnih promena. Ovo je doba razvoja nauke, razvoja novih tehnologija i njihove primene, što drugim rečima znači stalnog uvećavanja stvaralačke moći ljudskih ruku i uma da proizvodi sve veće količine materijalnih i duhovnih dobara, stvaranja novih ljudskih potreba, novog načina života, novog sistema društvenih i individualnih vrednosti. Pred našim očima se ruši stari, a nastaje novi svet. Svi mi, smo voljno ili nevoljno, učesnici tog procesa, a puno je i onih koji su u tom procesu gubitnici, „zaglavljeni“ u prostoru i vremenu, što neminovno dovodi u pitanje ljudski smisao i suštinu tog procesa. Jer, vizija i cilj slobodnih zidara je da svaki društveni proces, ne samo u našoj sredini, već na globalnom nivou, bude pozitivan, da donosi radost, blagostanje i nadu, što se zasniva na našem uverenju da ne možemo biti srećni, ako su oni oko nas nesrećni. Neki od ovih izazova su nam dobro poznati i čine sastavni deo našeg svakodnevnog života. To su nove tehnologije, koje zahtevaju nova znanja, ali menjaju u celini naš način života, elektronska komunikacija putem mobilne telefonije i inter- neta, putem društvenih mreža, koja nam pomaže da spoznamo druge kulture i civilizacije, drugačije sisteme društvenih vrednosti, da stvorimo drugačiju sliku sveta u kome živimo. Međutim, navedene promene, a posebno dinamika tih promena, suočavaju nas svakodnevno sa sve većim moralnim izazovima. Globalna kriza sa kojom je danas suočen savremeni svet, koja nije samo ekonomska, već i socijalna i politička u velikoj meri je uslovljena padom morala. Istovremeno, sve je očiglednije da trajni izlazak iz krize i izla- zak na put tehnološkog, ekonomskog i socijalnog progresa nije moguć bez moralne obnove. Pad morala je vidljiv na svakom koraku i u svim aspektima našeg života, u suprotstavljanju nauke i religije, odvajanju razuma od vere, logike od intuicije, materijalnog od duhovnog, ili tačnije rečeno potpunom zapostavljanju duhovnog u odnosu na materijalno. To se u ekonomskom i političkom životu društva ispoljava u višedecenijskoj nametnutoj dominaciji materijalnog i nastojanju da se uspo- stavi učenje o apsolutnoj dominaciji tržišta i kapitala kao jedinog regulatora društvenih odnosa. Odgovor na ove izazove savremenog doba nalazi se u reafirmaciji trajnih moralnih vrednosti i definisanju nove filozofske vizije savremenog sveta, gde težište treba da predstavljaju osnovni postulati i principi slobodnog zidarstva. U nadi da sam uspeo da Vas ovim tekstom inspirišem na još veću predanost našoj svetoj ideji i očuvanju tradicije slobodnog zidarstva, želim Vam uspešan početak novog semestra.  

Bro. Vladimir S. Marković



Square_Compasses

 

 

 

 

Genius_Of Freemasonry
Slobodno zidarski ideali

Dream
Biblijske priče i legende su stalni izvor inspiracije
i ideala slobodnog zidarstva.

medieval_masons
Slobodni zidari se uče moralnim vrednostima kroz seriju
drevnih rituala u kojima se simbolično koriste zidarski
zanat i alati kroz alegorijske pouke.

Sqare_from_Limerick
Na ovom starom uglomeru iz 1507 godine pronađenom
ispod temelja mosta u Limeriku (Irska) piše:
“Trudiću se da živim sa ljubavlju i pažnjom prema
bližnjima, pravilno prema libeli i
ispravno prema uglomeru.”

SADRŽAJ: NASLOVNASLOBODNO ZIDARSTVOVELIKA LOŽAHUMANITARNI RADBIBLIOTEKA KONTAKTNOVOSTI I DOGAƉAJI SLOBODNO ZIDARSTVO U SVETUISTORIJAT SLOBODNOG ZIDARSTVA U SRBIJIPOZNATI SLOBODNI ZIDARIKAKO POSTATI SLOBODNI ZIDARČESTO POSTAVLJANJA PITANJAKONKORDATSKA TELAMEƉUNARODNI ODNOSIIZDAVAŠTVO NEIMARKORISNI LINKOVI

copyright